Lektura je, u opštoj jezičkoj upotrebi, krovni pojam za dve ključne radnje vezane za ispravljanje tekstova: korekturu i lekturu. U tom smislu, čak se i naziv lektor najčešće upotrebljava u dvojakom značenju: korektor i lektor (iako bi ove dve funkcije trebalo da budu odvojene).
Ko sprovodi korekturu i lekturu, kako ovi procesi izgledaju, šta sve podrazumevaju i u čemu se ogleda njihov značaj za poslovnu komunikaciju, kazaće vam naš sledeći blog.
Lektura – Nepravedno skrajnut, ali preko potreban postupak
Ma koliko se gramatika i pravopis činili nevažnim i prenebregavali se u svakodnevnom (nadasve brzom!) privatnom i poslovnom kominiciranju, njihova bitnost je nesumnjiva.
Jer, svekolika komunikacija i prezentacija (naročito u svetu biznisa): poruke, mejlovi, sajtovi, društvene mreže – morala bi biti pismena!
Ukoliko još ne uviđate važnost pismenog, pravilnog, preciznog i lepog pisanog izražavanja, biće nam zadovoljstvo da vam je kroz naredne redove predočimo.
Kako korektura i lektura doprinose boljem poslovnom imidžu?
Jedna od prvih stvari koju uspešni poslovni ljudi primećuju u razmeni mejlova i poruka jeste način obraćanja. Jezik poruke koju upućujete potencijalnom klijentu / partneru je nemušt, preplavljen greškama i kolokvijalizmima? Prva impresija o vama i firmi koju predstavljate biće nepovoljna.
Odaćete sigurno utisak onoga ko ne pristupa odgovorno i temeljno svim aspektima svoga posla, onoga ko sve radi na brzinu, aljkavo. Osim toga, i nivo vašeg obrazovanja može postati upitan.
Dalje, greške i nepreciznost u pisanom izražavanju mogu biti uzrok nejasnoća i nesporazuma. To je, složićete se, loš predznak za buduće poslovanje.
U poslovnom svetu, pisana dokumentacija se jedino računa, a u nju spadaju i mejlovi, ne samo ugovori. Zbog toga bi trebalo obratiti podjednaku pažnju kako na njen sadržaj, tako i na formu.
Konačno, koliko su pismenost i lektura vredne, ilustrovaće jedna anegdota iz prve polovine XX veka.
Aleksandar Belić, jedan od najznačajnijih lingvista, štampao je knjigu (možda baš Pravopis!) u jednoj od beogradskih štamparija. Štampar je, pri slaganju teksta, primetio grešku u rukopisu i obustavio štampanje do Belićevog ponovnog dolaska. Slovna greška je uistinu bila prisutna, a slavni filolog je grafičaru bio beskrajno zahvalan zbog iskazane profesionalnosti i odgovornosti. Svakako, i pismenosti!
Tekst nije smeo u javnost ako nije bio potpuno ispravan, i to ne samo zbog poštovanja principa korektnosti, već i zbog Belićeve akademske reputacije.
Pročitajte još i: Izrada sajta – cena, ključni faktori i šta dobijate za svoj novac >>
Ispravljanje teksta iz perspektive istorijskog razvoja i prakse
Kao što i druge oblasti ljudskog duha i delanja napreduju, tako se i način ispravljanja tekstova modernizovao kroz vreme. Od nekadašnjeg unošenja korektorskih znakova olovkom na marginama stupca, stiglo se do kompjuterskog korigovanja. Slovoslagač (tipograf) morao je nekada poznavati značenje korektorskih simbola da bi tekst ispravio onako kako je to lektor označio.
Koliko je ispravljanje teksta nekada umelo biti izazovno, pokazuje briga nekadašnje profesorke Filološkog fakulteta u Beogradu, na predmetu Savremeni srpski jezik 4. Ona je svojim mladim kolegama, budućim lektorima, davala mnoštvo praktičnih i zanimljivih saveta ne bi li se izborili sa predstojećim preprekama.
Jedan od njih je bio da se tekst čita unazad (s desna na levo) kako bi se zadržao fokus na korekcijama. To će reći, da lektor ne bi bio zaveden „pričomˮ (sadržajem), koja bi mu mogla pomutiti pažnju. Ne bi li se ova zamka izbegla, valjalo bi držati čist beli papir na tekstu, otkrivajući samo red koji se trenutno pregleda.
Drugi korisni savet je glasio da se korektorski znak na jednoj strani može upotrebiti samo jednom kako ne bi došlo do zbunjivanja tipografa tokom pripreme rukopisa za štampu. Zbog toga je znakova za svaku pojedinačnu ispravku bilo puno: nekoliko za pogrešno slovo, nekoliko za izbacivanje karaktera iz reda itd.
Korektorski znaci | Izvod iz knjige „Korektura tekstaˮ, S. Vujkov i Z. Urošević
Među profesorkinim dobronamernim rečima, našla se i tužna konstatacija da je lektorski poziv, mada izuzetno važan i mukotrpan, nedovoljno cenjen i nagrađen.
Danas je sve unekoliko lakše. Program Microsoft Word omogućava direktan unos korekcija od strane lektora, pa rukopis već spreman stiže u izdavačku ili medijsku kuću.
Ovaj popularni program, osim primarnog pisanja, nudi mogućnost redigovanja teksta uz opcije praćenja izmena i njihovog potonjeg (potpunog ili parcijalnog) prihvatanja. Autoru se tekst (posle dve korekture i jedne lekture) šalje na pregled i odobrenje. On izmene može u celosti prihvatiti ili pak odbiti neke njihove delove ukoliko smatra da bi smisao i namera teksta bili narušeni.
Pročitajte još i: Treba li i vaš sajt da bude preveden na engleski jezik? >>
Šta tačno podrazumevaju korektura, lektura i redaktura teksta?
Ispravljanje teksta obuhvata tri koraka, od kojih su prva dva obavezna:
- korektura;
- lektura;
- redaktura.
Korektura
Korektura označava uočavanje i ispravljanje različitih nepravilnosti u štampanom ili elektronskom tekstu, unošenjem korektorskih znakova, odnosno programskih oznaka:
- slovnih grešaka (izostavljeno ili prekomerno slovo, zamena slovâ, pogrešan redosled, zalutala slova drugog pisma, slova bez dijakritičkih znakova – tzv. ćelava latinica i dr.);
- pravopisa i interpunkcije (veliko slovo, tačka, zarez, dvotačka, uzvičnik, upitnik, navodnici i dr.);
- pogrešno složenih ili izostavljenih reči;
- pogrešno spojenih ili rastavljenih reči;
- pogrešne podele reči na kraju reda;
- pogrešnog pisanja složenica;
- pogrešnog uvlačenja redova;
- neujednačenih razmaka između reči, redova i pasusa (stavova);
- razmaka iza pravopisnih znakova;
- isticanja delova teksta itd.
Lektura
Lektura predstavlja jezičko-stilsku kontrolu teksta. Njome se označavaju gramatičke i stilske ispravke, i to:
- padežnih oblika;
- glagolskih oblika;
- kongruencije imenskih reči (slaganja u rodu, broju i padežu);
- rekcije (dopune) glagola;
- vrstâ reči;
- leksike (odabira odgovarajućih reči);
- stilskih osobenosti (formulacija izrazâ, terminologija, ton);
- nepravilne fonetske transkripcije (glasovnog prilagođavanja) stranih reči i imena, te njihove adaptacije našem sistemu itd.
Uobičajena praksa je da se nad tekstom sprovode dve korekture i jedna lektura, po potrebi i redaktura. Pri tome se najveća pažnja poklanja inicijalnom čitanju, dok se u drugom, ponovljenom ispravljaju eventualni propusti.
U primeru pred vama, naznaka ukazuje na logičku potrebu dodavanja reči biti, nehotice izostavljene.
Pregled lektorisanog teksta | Naznaka za dodavanje izostavljene reči
Ova korekcija bi u Vordu bila izvršena ispisivanjem same reči na određenoj poziciji (koja bi potom bila obojena crveno). Eventualno, dodavanjem komentara na margini (ako je u pitanju neka specifičnost) radi konsultacije sa autorom.
Ovde je ispravka intencionalno označena na prikazan način kako bi je čitalac lakše uočio.
Redaktura
Redaktura ili redakcija teksta predstavlja završnu fazu dorade već korigovanog, odnosno lektorisanog teksta, radi povećanja čitljivosti i logičnosti. To je rafinisanje jezičkog izraza, njegovo doterivanje do perfektne harmoničnosti sa smislom, porukom i stilom. Naravno, u dogovoru sa autorom jer se njegova volja mora poštovati.
Redakcijom se označavaju, dakle, krupnije i ozbiljnije promene u stilu, terminologiji, formulaciji izraza, rečeničnoj strukturi, odnosno opštoj strukturi celokupnog teksta.
Ove intervencije se sprovode radi postizanja dubinske adaptacije teksta datom stilu, nameni i ciljnoj čitalačkoj grupi.
Pri redakciji, lektor u komentarima na desnoj margini daje predlog za preoblikovanje ili varijaciju izraza (pojedinih reči ili celih rečenica). Tom prilikom, nudi formulaciju koja će se bolje uklopiti sa smislom i stilom teksta.
Zajednički cilj korekture, lekture i redakture jeste dosezanje najveće ispravnosti i preciznosti jezičkog izraza, razumljivosti teksta i usaglašenosti sa temom i svrhom.
Na koji način se lektura uklapa u izradu sajtova i marketing?
Kako rekosmo na početku, besprekoran tekst i te kako ima svoje mesto u savremenim kanalima komunikacije i plasiranja usluga, proizvoda, ideja. Bilo da je reč o sajtu ili veb-šopu, društvenim mrežama, portalu, časopisu ili pak o mejlu, SMS / Viber-poruci i PP-prezentaciji.
Tekst sam po sebi mora biti sadržajan, smislen i pregnantan značenjem, a ne isprazan, stvoren od mnoštva nabacanih reči koje u suštini ništa ne znače. (Onakav kakav danas često generišu AI-programi, poput ChatGTP-ja i drugih.)
Tekstovi za veb-sajt, osim odlika sadržajnosti i pismenosti, moraju posedovati tehničke karakteristike optimizacije za Internet i AI-pretraživače (SEO i GEO).
Serviatikini pisci su po vokaciji master profesori srpskog jezika i književnosti, diplomirali i masterirali na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osim u pisanju (i optimizaciji) tekstova za najrazličitije namene, imaju velikog iskustva i u korekturi, lekturi i redakciji.
Kao takvi, merodavni su da isprave sve nepravilnosti u tekstu koji klijent želi da bude objavljen na njegovom sajtu, u e-udžbeniku, prezentaciji, portalu i sl. Uz to, i da ga optimizuju prema najnovijim zahtevima i preporukama Internet i AI-pretraživača.
Ukoliko klijent izabere redizajn sajta i digitalni marketing u agenciji Serviatica, a dostavi sopstvene tekstove, naš tim će se pobrinuti za njihovu stručnu lekturu i optimizaciju. Jer, samo na taj način sadržaj može biti gramatički i ortografski valjan, jasno strukturisan i pripremljen za najbolje rezultate na pretraživačima.
Putem kontakt-forme u nastavku ili na adresu info@serviatica.rs, možete nam poslati specifikaciju svojih zahteva. Naš tim će vam odgovoriti brzo i precizno, sa ponudom prilagođenom vašim ciljevima.
Pročitajte još i: Pisanje za web – Kako da privolite posetioce za svoj proizvod, uslugu ili ideju? >>
Serbian